Prema statistici, današnja "digitalna deca" idu u šetnju ili igranje na otvorenom najviše 30 minuta dnevno. U stvari, većina dece provodi onoliko vremena u zatvorenom prostoru, koliko roditelji provedu na poslu. Na taj način deca propuštaju blagodati svog slobodnog vremena jer čak i kada nisu u vrtiću ili školi, ponovo su u zatvorenom.

Često možemo čuti da je hladnoća dobra za naše zdravlje, a da li znate koje dobrobiti naš um i naš organizam imaju od niskih temperatura? Evo nekoliko primera zašto ne treba braniti svom detetu da provodi vreme napolju i onda kada su niske temperature:

1. Energija. Izloženost hladnim temperaturama, npr. šetnja po hladnoći, ispuniće vas energijom pa ćete biti “energični” i po povratku u toplo. Da bi hladnoća imala takav učinak, ne morate da joj budete dugo izloženi. Dovoljna će biti i kratka šetnja – zato, idite na brzo hodanje.
2. Bolji san. Ljudi koji pate od nesanice imaju višu telesnu temperaturu, pa će im spavanje u lagano rashlađenoj prostoriji, na idealnoj temperaturi od 16 do 20 stepeni Celzijusovih, pomoći da bolje spavaju. Кako oni koji pate od nesanice, tako i svi ostali.
3. Sagorevanje kalorija. Hladnoća podstiče sagorevanje kalorija u tamnom masnom tkivu. Tamno masno tkivo proizvodi toplotu i sagoreva masnoće. Кod beba ono služi za regulisanje telesne temperature, dok se ono kod odraslih nalazi u manjim količinama.
4. Mozak bolje radi. Dokazano je da na visokim temperaturama ljudi ređe donose veće i složenije odluke. Toplo vreme brže iscrpljuje naše rezerve glukoze, a pošto glukozu koristimo u mentalnim procesima, njen nedostatak utiče na našu sposobnost donošenja odluka.
5. Bolje disanje. U jesen i zimu vazduh je boljeg kvaliteta nego u prolećnim i letnjim mesecima. Zbog svežeg, čistog vazduha ovo doba godine je idealno za boravak u prirodi, duge šetnje i duboko disanje.

6. Savršeno za trčanje. Da li ste se ikada pitali zašto se maratoni održavaju u kasnu jesen? Zato što je na nižim temperaturama lakše i prijatnije trčati. Trčanje po toplom i vlažnom vremenu deluje vrlo iscrpljujuće na naše telo. Istraživanja su dokazala da po hladnoći trčimo brže, što znači da u kraćem vremenu možemo da sagorimo više kalorija.
7. Manje upala i infekcija. Upala mišića često se ublažuje stavljanjem leda na otečeno i bolno mesto. Isti efekat imaju i niske temperature vazduha. Mnogi atletičari u lečenju upala i povreda koriste krioterapiju, odnosno terapiju ledom – izlaganje ekstremno hladnim temperaturama. Boravak napolju čini nas otpornijima. To je zato što se broj ćelija koje se bore protiv infekcija zapravo povećava kada boravimo na hladnoći.
8. Bolje se osećamo. Po hladnom vremenu ne moramo da se brinemo o tome kako izgledamo u bikiniju ili kupaćim gaćama, što nam podiže samopouzdanje. A to je i doba godine kada razmišljamo o vežbanju, zbog donošenja novogodišnjih odluka.
9. Više cenimo dane koji dolaze. Istraživanja su pokazala da ljudi koji žive u područjima gde je uvek toplo i sunčano nisu srećniji od drugih. Ljudi su najboljeg raspoloženja posle dužeg perioda hladnijih i tmurnijih dana.
10. Nema insekata. Niske temperature ubijaju insekte kao što su komarci, što znači da ne moramo da se branimo od ovih tih sitnih dosadnih napasnika, koji mogu i da nam prenesu zarazu.

U periodu jeseni i zime, koji je pred nama, nebi trebalo da dođe do opuštanja svih nas, i da to bude period kada ćemo dane provoditi u zatvorenom. Naprotiv, provođenje što više vremena na otvorenom, može svima nama doneti mnogo toga što može da ima pozitivne posledice na naše zdravlje.

Izvor: Zelena učionica