Fudbaleri su glupi. Rečenica koju često možemo da čujemo od ljudi koji ne vole da igraju ili gledaju ovaj sport. Sport u kome 22 igrača trče za jednom loptom, guraju se, udaraju, psuju, pljuju... Većina njih nije obrazovana, nema uspešne poslovne karijere posle prestanka bavljenja fudbalom, ne ističu se ni u čemu drugom osim u tom sportu.

Generalizacije nema i ne sme da bude. Ali možemo govoriti o osobinama koje većinski karakterišu fudbalere pa da, malo, prodiskutujemo o tome.

Da bi analizirali da li su fudbaleri inteligentni ili ne, hajde da konstatujemo šta je INTELIGENCIJA.

Inteligencija seodređuje kao opšta mentalna efikasnost, ili sposobnost za obavljanje složenih aktivnosti u kojima je ključna odlika novost problemske situacije za čije je rešavanje nužno uviđanje bitnih odnosa. Postoji opšta i specifična inteligencija i puno faktora kao što su, npr., prostorni faktor, perceptivni, numerički, verbalni faktor, memorija, rezonovanje itd...

TC: Kakav bi trebao da bude dečiji fudbalski turnir i šta nikako ne sme da bude praksa

Da skratimo priču. U jednom empirijskom istraživanju za utvrđivanje ličnih osobina fudbalera i njihove uspešnosti u fudbalu, rađenom pre desetak godina, upotrebljen je test Cattel 16 PF a učestvovali su domaći igrači, u klubovima prve i druge lige i reprezentativnih selekcija. Dobijeni rezultati su dali sledeće zaključke:

1. Uspešni fudbaleri su bili u kategoriji nadarenih, prema mišljenju svojih trenera.
2. Nadareniji igrači su u testovima, u većini slučajeva birali ispravna rešenja i pravilne izbore. U igri su veoma pribrani i, zanimljivo, veoma lukavi.
3. Neuspešniji fudbaleri imaju manji ego, pa su često depresivniji, zabrinuti i zavise od drugih.
4. Kod omladinskih selekcija, inteligencija je osobina koja presudno utiče na kasniji uspeh igrača. Kod njih je izražena želja za dominacijom, kreativnosti, individualizma u igri ali i ispoljavaju veću povodljivost i češće padaju pod uticaj grupe.
5. Kod igrača koji su u ranoj mladosti sa 15, 16 ili 17 godina, pokazivali viši nivo inteligencije, kasnije su bili uspešniji a to se najviše potvrđivalo kod igrača veznog reda i kod golmana, što je posebno zanimljivo.
6. Mladi igrači koji su kasnije imali najviše nastupa u reprezentativnim selekcijama, imali su sledeće kvalitete ličnosti: agresivnost, kontrola osećanja, mentalna stabilnost, visoka motivacija za trenažni proces.

Kasnije, ove rezultate potvrdili su i ruski naučnici. Oni su potvrdili da se pouzdano može utvrditi koji sportovi više zahtevaju učešće snage, koji brzine, koji izdržljivost ali i koji sportovi iziskuju viši nivo intelektualnih sposobnosti. Pored razlika u sportovima unutar jedne ekipe u jednom sportu postoje velike razlike u intelektualnim osobinama samih učesnika što iz izdvaja po kvalitetu i uspešnosti u tom sportu.

TC-PRIČA: Ove škole fudbala su pokazale da su više od običnih škola fudbala - gest za respekt

Ono što je sigurno, nema generalizacije. Ne može se reći da su fudbaleri glupi ali ni da su najpametnij. Kako za fudbalere tako i za druge sportiste. Inteligencija ih samo izdvaja iz grupe po uspešnosti. Najčešće, visok nivo inteligencije, pozitivno utiče na uspeh igrača. Ali može da se desi i da bude suprotno ako se desi da je igrač povodljiv, pada pod uticaj grupe ili preosećajan.

TC-TIM