„Ja sam najbolji. Ja sam pobedio.“. A ako izgubi, onda počinje histerija, plač, ljutnja a vrlo često i udaranje druge dece.

Svi znamo bar po jednog takvog dečaka koji trenira fudbal. Ulaskom u školske klupe, deca ulaze na svojevrsno polje za takmičenje u kojem, da bi se istakli, moraju da se nadmeću. Stalno upoređivanje sa svojim vršnjacima utiče na psihu dece. 

Sposobnost prihvatanja poraza je jedan od znakova emotivne zrelosti deteta. Želja za pobedom je prirodna i poželjna osobina, ona može delovati motivišuće na dete ali jedino onda kada dete nauči da se nosi sa neuspesima, koji su sastavni deo takmičenja.

TC-EDU: Zašto vičete na decu tokom utakmice? Opustite se !

TC-EDU: Ovaj mali je strašan talenat. Jeste li sigurni da znate to?

TC: Dečiji turniri kod nas (ni)su dobri. Evo i zašto...

Dajemo nekoliko saveta kako da treneri i roditelji pomognu detetu da nauči da je poraz nešto normalno i ne dozvoli sebi da inpulsivno reaguje i napravi problem posle eventualnog poraza.

• Nastojite da što više osamostalnite dete. Deca se u najranijem periodu najbolje uče odgovornosti i samostalnosti.
• Stvarajte situaciju da u toku igre, na treningu ili kod kuće u društvenim igrama, dete podjednako pobeđuje i gubi. Ne dozvolite detetu da stalno pobeđuje.
• Poraz ne predstavljajte kao tragediju i izbegnite situaciju da dete oseća da je manje vredno. Nekada poraz pripišite nesrećnim okolnostima. Ali ni u tome ne preterujte jer može da ima kontraefekat.
• Kada vi kao trener ili roditelj, gubite pazite da vaše ponašanje bude u skladu sa normalnom reakcijom, jer će dete to pokušati da kopira. Ako se i vi ljutite kada gubite, onda će i reakcija deteta biti takva ili gora.
• Porazgovarajte sa detetom. Upitajte ga posle pobede i slavlja, šta misli kako se oseća ono dete koje je izgubilo utakmicu. Na taj način će dete uspeti da balansira reakciju pri pobedama i porazima.
• Bez obzira na pobedu ili poraz, čestitajte detetu na dobroj i borbenoj igri. Tako će naučiti da uspeh ne leži samo u krajnjem rezultatu već se sagledava iz više uglova.
• Nikada ne preuveličavajte detetove pobede. Mora da shvati da je i to normalno. Problem je ako dete shvati da je to njegov maksimum jer sigurno može i puno bolje od toga.
• Ako dete burno reaguje na poraz i neprimereno se ponaša, prekinite igru i nasvatite je kada se smiri i shvati grešku.
• Forsirajte timsku igru u kojoj učesnici dele uspeh i neuspeh na takmičenju, pa su reakcije blaže i manje emotivne.

Imate li vi neke savete, koji nisu nabrojani a, u vašem slučaju, su dali dobre rezultate na korekciju ponašanja deteta nakon neuspeha?


TC-TIM