Demonstracija

• Tehnički elemenat koji učimo mora u svesti igrača da stvori spoznaju kako se taj elemenat izvodi u naučenom obliku. Takođe, igrač mora da zna kada se taj elemenat sprovodi u igri, a demonstracijama je potrebno stvoriti i tu vizuelnu predstavu.
• Iza toga, potrebno je da se obrade motoričke kretenje koje učestvuju u izvođenju tehničkih elemenata. Kod složenijih pokreta motorike, učenje vršiti analitičkom metodom, a kod prostijih motoričkih radnji učenje vršiti sintetičkom metodom. Ovu radnju ponoviti onoliko puta, koliko je potrebno da bi se naučila.
• Ako je motorička radnja uspešno savladana, dodaje se lopta i učeni tehnički elemenat počinje da se izvodi u laganom kretanju, bez ometanja. Broj ponavljanja je neograničen i isključivo zavisi od talentovanosti igrača.

Povećanje brzine izvođenja

• Obratiti pažnju da se ne remeti tehnika izvođenja povećanjem brzine. Tako naučeni tehnički elemenat postavlja se u „vežbu“, koja ima zadatak da se učeni element tehnike dovede u ometajuće uslove. Protivnik, koji se sada pojavljuje, ima poluaktivno dejstvo. Rad se izvodi u parovima, trojkama, četvorkama… Učeni tehnički elemenat ne sme da bude sam sebi svrha, već se na prvom koraku spaja sa već naučenim tehničkim elementima.
• Primer: Učimo prijem lopte unutrašnjom stranom stopala.
  Redosled je sledeći: Prijem, odnošenje, predaja ili prijem, dribling, vođenje, predaja. Vežbu usložnjavamo dok protivnika, koji je aktivan, možemo da savladamo u punoj brzini.

Uvođenje elementa tehnike u metod igre

• Sledeći korak u metodologiji učenja tehničkih elemenata je uvođenje naučenog elementa u metod igre i to u „osnovnu bazu“ (3:0 i 3:1) sa poluaktivnim protivnikom. Ovim metodom već pred igrače postavljamo novi zadatak. Pravilnost kretanja po osnovnoj bazi, a cilj je otkrivanje. Kada smo se uverili da se učeni tehnički elemenat i u ovim uslovima dosta korektno izvodi (merilo je tečna igra, pravilni pokreti), metodom igre dovodimo da se učeni tehnički elemenat primenjuje u uslovima prave igre i to kroz brojčane odnose 5:2, 5:3, 2:1, 2:2, 3:2, 3:3 itd., sa pomoćnim igračima, sa i bez završnice. Ovim posao obuke nije završen jer je za učenje tehnike potreban ceo fudbalski vek.

Korekcija

• Korekcija, kao sastavni deo procesa učenja mora da nađe značajno mesto u učenju. Korekcija mora da bude pravovremena. Mora da se obrati pažnju u početku na krupnije greške, a kasnije i na detalje. Korekcija mora da bude razumljiva i na dostupan način sprovedena. U korekciji ne treba biti tvrdoglav. Ako se učeni tehnički elemenat ne izvodi po teoriji pravilno (položaj stopala, položaj stajne noge…), a efekat je svrsishodan, ostaviti to bez korekcije i neka to bude osobenost igrača.

Usavršavanje

• Usavršavanje traje počev od prvog časa treninga pa sve do kraja igračke karijere.

Upustvo za trenere:

• Za učenje tehnike nisu potrebni uslovi. Može da se uči u Sali, u parku, na ulici, iza gola, na betonu, na šljaci, na travi…;
• Na svakom treningu raditi elemente tehnike kao obuku, korekciju ili usavršavanje;
• Novo ponavljanje;
• Kod udaraca obratiti pažnju na čvrstinu udarne površine sa zglobnom vezom;
• Kod prijema obratiti pažnju na lakoću prijemne površine (amortizacija kod klopke na ugao zatvaranja);
• Kod udarca nogom posebnu pažnju posvetiti radu potkolenice;
• Elemente tehnike ne raditi izolovano (osim u prvim pokušajima), već ih vezivati sa srodnim elementima (prijem – vođenje, udarac – nastavak kretanja…);
• Sužavati prostor i vreme izvođenja;
• Metodsku jedinicu ne ostavljati prelaskom na drugu, ako nije dobro savladana;
• Složene elemente tehnike postavljati kao osnovu za buduću nadogradnju i primenu u igri;
• Sporiji igrači lakše uče tehniku. Brzim igračima, koji sporije uče tehniku posvetiti više pažnje;
• Fudbal budućnosti zahteva besprekornu tehniku svih igrača.

Izvor: Socceroaza