Deca, definitivno, imaju mnogo manje fizičke aktivnosti od onog što je potrebno i preporučivo. Ko je kriv za to, deca, njihovi roditelji ili nešto treće? Država Srbija je 2019. godine uradila studiju o uslovima odrastanja, razvoja i neophodnim sistemima podrške deci školskog uzrasta i njihovim roditeljima. U istraživanju, popunjavanjem upitnika, učestvovalo je 207 roditelja dece od 7 do 10 godina starosti a rezultati su veoma interesantni.

Prema rezultatima pomenutih istraživanja, prilikom izbora aktivnosti za decu, roditeljima je najvažnije interesovanje dece, pa tek onda dolazi procena roditelja da je ta aktivnost dobra za dete. Znači, dete odlučuje šta hoće da trenira, u koju sekciju želi da ide, koliko i gde želi da se igra.

Kada dete izabere koju će aktivnost da upražnjava u periodu van škole, onda neko od roditelja mora da ga odvede na tu aktivnost. U blizu 50% slučajeva, majka je zadužena za tu “obavezu”. Očevi znatno manje, baka, deka, tektka, strrina i ostali zanemarljivo manje a samo 4% deca odlaze samostalno, što je razlika od dece 80-ih i 90-ih, koji su u tom pogledu bili samostalniji.

Svaki treći roditelj ne sme da pošalje svoje dete na igralište sa roditeljima neke druge dece a samo 12% njih to redovno čini. To pokazuje strah i međusobno nepoverenje roditelja pa se radije odlučuju da oni sami odvode i dovode decu sa igrališta.

Polovina dece u Srbiji ima igralište u neposrednoj blizini stanovanja a 30% njih živi daleko od igrališta gde bi mogli da se rekreiraju. Nažalost, nemaju svi podjednake uslove za igru i druge dečije aktivnosti.

Samo polovina roditelja redovno izvodi svoju decu na igrališta a 13% njih to nikada ne radi, što znači da mnoga današnja deca nemaju fizičke aktivnosti, osim onih u školi. Trećina ispitanih roditelja na anketi kaže da deca idu na igralište samo onda kada ima neko da ih vodi. E to predstavlja problem, jerje većina roditelja zauzeta poslovnim i drugim obavezama, pa se to odražava i na aktivnost njihove dece.

Kada pitate roditelje, zašto decu ne vode na igrališta, 77% njih će reći da nemaju kvalitetna igrališta ili su ona daleko od mesta stanovanja. Drugi razlog je taj da nemaju dovoljno vremena na raspolaganju za tako nešto.  

Koliko god vam ovaj podatak delovao čudno, sledeći je još čudniji. Kada su roditelje u anketi pitali, šta su najveće pretnje po bezbednost dece, polovina njih je rekla da je to bezbednost saobraćaja, manje od 5% imali su vršnjačko nasilje, droga, trgovina ljudima a samo 1,3% je prepoznalo internet kao moguću pretnju.

Za psihofizički razvoj je pored školskih i vanškolskih aktivnosti, vrlo važno kako deca provode slobodno vreme. Dok deca koja ne žive u gradskim sredinama, odnosno u višespratnim zgradama i dalje imaju privilegiju da se igraju sama ili sa decom iz komšiluka u dvorištu, deca iz gradova vrlo često nemaju gde da provode slobodno vreme. Ako dodamo tome i uticaj modernih tehnologija i obaveze roditelja, čini se da današnja deca uglavnom slobodno vreme provode usamljena, eventualno sa bratom ili sestrom, uz televiziju i video igrice.

Roditelji, razlislite dok ne bude kasno.
 

TC-TIM