Ono što predstavlja naučnu istinu jeste da je, ako se želi biti konkurentan i efikasan u smislu takmičenja, neophodno posedovati najveći mogući nivo fizičke radne sposobnosti sportiste ili ekipe. Jedino pod tim uslovom moguće je ispoljiti tehničko-taktičke potencijale, individualne i potencijale grupe, ekipe, biti dominantan, i postići sportski očekivan rezultat. Sportski rezultat je jedino merilo uspešnosti u sportu i sve što se radi usmereno je prema rezultatu koji se jedino pamti i koji opravdava sredstva.

Kroz razgovor sa Đorđem Racićem, stručnjakom fizičke pripreme, inače autorom nove knjige pemenute tematike, “Kondiciona priprema u fudbalu”, želimo da približimo ovu temu akterima u sportu.

TC: Najpre, želimo da Vam čestitamo na objavi knjige čiji ste autor a koja bi trebala da postane, vodič za rad mnogih trenera, ne samo u fudbalskih. Takođe, zahvaljujemo Vam se što ste izdvojili vreme da u razgovoru sa predstavnicima Talent Centra približite ovu tematiku našim pratiocima i saradnicima. Za početak, recite nam nešto vise o sebi.

ĐORĐE RACIĆ: Rođen sam u Čačku, gde sam završio srednju školu i niz godina aktivno igrao fudbal. Diplomirao sam na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, a kasnije se stručno usavršavao na nekoliko inostranih sportskih instituta. Igračko iskustvo mi je u velikoj meri pomoglo da akademska znanja na studijama posmatram u kontekstu treninga kojem sam i sam bio podvrgnut, kasnije da ga kritički procenjujem, i na kraju da tragam za boljim načinima poboljšanja fizičkog i opšteg takmičarskog performansa u sportu. Kao trener-specijalasta za fizičku pripremu radio sam “OFK Beogradu”, kazakstanskom “Tarazu” i individualno sa velikim brojem sportista, pre svega sa fudbalerima i teniserima.

TC:  Svesni smo velikog značaja i neophodnosti organizovane fizičke pripreme u savremenom fudbalu.  Obzirom da Talent Centar stavlja akcenat na mlađe uzrasne kategorije, interesuje nas njen značaj na tom polju.

ĐORĐE RACIĆ: Fizička (kondiciona) priprema je oblast sportskog treninga u kojoj se stapaju multidisciplinarna naučna znanja i koja je prepoznata kao veoma značajna za konačan uspeh u savremenom fudbalu.  Kondicioni trening je relativno složen i sveobuhvatan proces primene različitih trenažnih i vantrenažnih metoda i sredstava kojima se žele unaprediti funkcionalne, motoričke i morfološke karakteristike igrača od značaja za uspešno takmičenje. Kondicioni trener, pa i više njih, sastavni su deo stručnih štabova i medicinskog sektora u svim klubovima na najvišem nivou takmičenja.  

Kada je reč o treningu mlađih kategorija, rad i delovanje kondicionog trenera je prilagođeno uzrastu i individualnim potrebama igrača, od rada na stvaranju opšte motoričke baze u ranom uzrastu do pretežno za fudbal specifičnog treninga u najstarijoj juniorskoj kategoriji. U svakoj od faza razvojnog treninga neophodno je poći od samog deteta, kasnije igrača/sportiste i posmatrati ga kao bio-psiho-socijalnu “celinu” koja reaguje sa spoljašnjim okruženjem (trening, takmičenje, porodica, škola itd.) i socio-ekosistemom karakterističnim za fudbalsku igru u datoj kulturi i zemlji.

TC: Koliko se promenio pristup fizičkoj pripremi u odnosu na raniji period kao i načini rada, metode i sredstva za njen razvoj ?

ĐORĐE RACIĆ: Razvoj taktike i shvatanje fudbala kao prevashodno taktičko-strategijskog sporta dovelo je i do evolucije na polju kondicione pripreme i selekcije igrača. Fizička priprema se doskora poistovećivala sa atletskim treningom i individualnim sportovima, dok je danas neraskidivi deo „fudbalskog“ treninga sa loptom. Sistemski, integralni pristup kondicionom treningu treba da obezbedi veći kvalitet fudbalskog delovanja, ne samo poboljšanje opštefzičkih sposobnosti igrača. Drugim rečima, cilj je pripremiti igrača da bude brži, snažniji i izdržljiviji u realnoj igri, a ne u stabilnim i predvidivim uslovima karakterističnim za pojedine fitnes-testove ili ciklične individualne sportove. Kako je uspešnost u takmičenju prioritet u profesionalnom fudbalu, primenjene metode i sredstva imaju svoju opravdanost isključivo ukoliko poboljšavaju i/ili potpomažu takmičarski nastup igrača. U tom smislu, kondicioni trener mora dobro poznavati prirodu i zahteve fudbalske igre, pa je njegova uloga u stručnom štabu sve bliža ulozi pomoćnog trenera koji se u velikoj meri bavi metodologijom i planiranjem celokupnog procesa treninga.

TC: Koliko je važno dugoročno planiranje kondicione preipreme fudbalera i kakav treba da bude plan fizičke pripreme tokom trajanja takmičarske sezone

ĐORĐE RACIĆ: Dugoročno planiranje je svakako poželjno u treningu mladjih sportista. Većina trenera koji rade sa mlađim kategorijama, siguran sam, dobro poznaju različite razvojne faze i prioritete rada u svakoj od njih.  Sistematičan trening je neophodan kako bi se postepeno i u celosti ispoljio takmičarski potencijal koji pojedinac poseduje. Dobra polazna osnova, uz izvesne dopune, može biti dobro poznat “Long Term Athlete Development” model (LTAD).  U radu sa seniorima, postizanje takmičarskog rezultata na prvoj narednoj utakmici je od najvećeg značaja, pa se planiranje i realizacija treninga pretežno odnose na kraće vremenske jedinice, tzv. “mikrocikluse”. Tokom takmičarskog perioda, oporavak od prethodne utakmice, održavanje psiho-fizičkih potencijala i priprema za narednu utakmicu ponekada zahtevaju i dnevne izmene planiranih opterećenja. Takav pristup u treningu naziva se “biološka periodizacija”, koja razmatra funkcionalno stanje i spremnost igrača za trening na dnevnom nivou.

TC: Koliko je značajan individualan rad sa fudbalerima budući da se sve veći broj njih, pored timskih treninga, odlučuje za dadatan rad. Kakve su Vaše preporuke na tu temu?

ĐORĐE RACIĆ: Fudbal je pre svega kolektivni/timski sport, pa je važno shvatiti da je reč o individualnom treningu u timskom sportu. U tom smislu, pojedina sredstva treninga, i to ona najefikasnija, ne mogu biti primenjivana, imajući u vidu odsustvo protivnika i saigrača. Dakle, u individualnom radu se ne mogu pokriti sve “strukture” igrača koje su od značaja za uspeh u fudbalu, ali se može težiti odabiru odgovarajućih vežbi/metoda/strategija koje potpomažu njihov razvoj i/ili održavanje. Da bi individualni trener znao kakav dodatni stimulus je potreban pojedincu, mora uzeti u obzir više činilaca - prirodu fudbalske igre, karakter i učestalost timskog treninga, takmičarske nastupe, individualne osobenosti igrača, vantrenažne faktore itd. Sve ovo je važno imajući u vidu da će kumulativan efekat svih trenažnih sesija i faktora izvan treninga dobiti konačan obris na takmičarskom nastupu. U timskom i individualnom radu sa fudbalerima upravo praktikujem ovakav pristup.

TC: Obzirom da ste dugo u trenerskim vodama, posebno u oblasti fizičke pripreme, kakva je vasa percepcija u pogledu poređenja Srbije sa inostranim zemljama i gde su najveće razlike, ako postoje?

ĐORĐE RACIĆ: Mišljenja sam da naši fudbalski treneri i stručnjaci za fizičku pripremu ne zaostaju za inostranim. Naprotiv, trenere u Srbiji odlikuje veliki talenat za timske sportove, sposobnost “primenjive” improvizacije, dobro predviđanje i dr. Dobar primer je “OFK Beograd” u kome sam imao sreće da radim zahvaljujući pozivu izvrsnog trenera Dejana Švabe Đurđevića. Naime, ovaj klub je doskora bio primer kako se sa ograničenim resursima, ali uz veliki entuzijazam i ekspertizu mogu stvarati reprezentativci za sve selekcije nacionalnog tima. S druge strane, finansijski problemi koji prate domaće klubove utiču da talentovani mladi igrači prerano odlaze u inostrane klubove, što slabi kvalitet domaćeg takmičenja. Bez velikog broja kvalitetnih igrača i jakog domaćeg takmičenja međunarodni rezultati u klupskom fudbalu će biti veoma retki.

TC: Nedavno ste objavili autorsku knjigu iz oblasti fizičke pripreme. Prve reakcije su pozitivne a očekivanja su takva da će biti izuzetno koristan priručnik za domaće trenere. Kako je nastala ideja i šta je bio cilj?

ĐORĐE RACIĆ: Pre svega kao želja da sistematizujem veliki broj informacija koje se odnose na polje sportskog treninga uopšte, a posebno onih koje se tiču fizičke pripreme u fudbalu. Kao što sam rekao, fizička priprema je oblast u kojoj se ponajviše stapaju znanja iz različitih disciplina sportskih i medicinskih nauka, a kada se tome dodaju i informacije koje omogućavaju globalne komunikacione mreže, različiti sportski portali, opšti trendovi i subjektivno „proverene“ metode, jasno je da je trenerima sve teže da izdvoje pravu informaciju koju će ugraditi u uspešan program treninga. Kao neko ko je igrao fudbal donekle mi je jednostavnije da prepoznam najrelevantnije naučne činjenice ili metode treninga, koje će imati praktičnu primenjivost i svrsishodnost. A kada je reč o profesionalnom fudbalu, primenjena znanja uvek moraju biti u službi takmičarskog rezultata i uspeha ekipe.

TC: Koje su teme koje ste ovom knjigom obradili i šta je to što jedan trener može da sazna ili nauči čitajući je ?

ĐORĐE RACIĆ: Monografija “Kondiciona priprema u fudbalu” ukratko se bavi problematikom fizičke pripreme u profesionalnom fudbalu i na sveobuhvatan način prikazuje postupke, procedure i metode koje kondicionim i fudbalskim trenerima mogu pomoći u postizanju željenog takmičarskog rezultata. Tekst kroz deset poglavlja i više stotina citiranih naučnih radova obrađuje teme kao što su: Analiza i zahtevi fudbalske igre, Zamor i oporavak, Osnovni principi treninga, Specifične motoričke sposobnosti, Periodizacija i strukturiranje treninga u pripremnom i takmičarskom periodu, Monitoring i kontrola trenažnog procesa itd. U knjizi je predstavljen teorijsko-metodološki okvir koji se u velikoj meri razlikuje od tradicionalnog pristupa u kondicionom treningu koji svoje korene ima u atletici i individualnim sportovima. Fizička priprema u timskim sportovima i individualnim sportovima ne može biti isto, što je u knjizi i detaljno prikazano. Vraćajući se na početak priče, cilj je pripremiti igrača da bude brži, snažniji i izdržljiviji u realnoj igri, a ne u stabilnim i predvidivim uslovima karakterističnim za pojedine fitnes-testove i ciklične individualne sportove. Fizičke sposobnosti se ne mogu posmatrati i racionalno trenirati nezavisno od taktike, tehnike i tzv. “socio-afektivne” dimenzije igre i igrača.

TC: Koje su Vaše preporuka trenerima koji rade sa decom u školama fudbala? Čemu treba težiti u radu, na koji načn ga organizovati kako bi se pravilno razvijali psihi-fizički potencijali mladih fudbalera?

ĐORĐE RACIĆ: Poznato je da je Srbija rasadnik sportskih talenata, što na jedan način govori o radu sa mlađim kategorijama i nivou edukacije koji pruža Fudbalski Savez Srbije i odgovarajuće visokoškolske ustanove. Ipak, nije mali broj mladih igrača koji iz raznoraznih razloga nisu ostvarili pun potencijal i došli do profesionalnog fudbala. U tom smislu, dobro je ponoviti i/ili pomenuti nekoliko opštih postavki i principa u radu sa decom i mladima:

- Dečiji sport, rekreativni sport i profesionalni sport nisu isto, pa i trening ne može biti isti.
- Profesionalni sport nema nikakve veze sa promovisanjem zdravlja.
- Insistiranje na takmičarskim rezultatima u ranom dečjem uzrastu i poređenje sa ostalima nije dobro i može ostaviti negativnog traga na kasniji razvoj ličnosti.
- Kroz čitav period razvoja treba potencirati lični napredak - “prevazići sebe”.
- Prevelika očekivanja, stalna negativna kritika itd, mogu samo uticati da dete prerano prestane da se bavi sportom.
- Samo takmičenje nije problem, više način na koji roditelji i treneri doživljavaju takmičenje. 
- Kalendarski i biološki uzrast nisu isto.
- U ranom uzrastu poželjno je da deca učestvuju u više različitih sportova (individualnih i timskih, čak i u sklopu akademije/škole fudbala), kako bi stekli što širu motoričku bazu; tek kasnije se treba opredeliti i trenirati jedan sport.
- Postepeno i u skladu sa uzrastom povećavati broj trenažnih sesija sedmično.
- U periodu intenzivnijeg rasta treba napraviti ravnotežu između tehničko-taktičkog učenja i trenutnog načina samoregulacije koji igrač prikazuje.
- Senzitivne razvojne faze se ne odnose isključivo na opšte fizičke sposobnosti, već i na psiho-kognitivno-emocionalne funkcije.
- Fudbal na svim nivoima takmičenja je relativno isti, samo su prostor i vreme za donošenje odluka i motoričko delovanje sa loptom i bez nje kraći što je nivo takmičenja viši.
- Mladi igrači imaju tendenciju da stil igre prilagođavaju svojim fizičkim kvalitetima, pa je poželjno da treniraju sa igračima sličnih sposobnosti (pre svega ne sa previše slabijima od sebe).
- Sposobnost donošenja odgovarajućih taktičkih odluka, razumevanje igre i brzina u tehničkom ispoljavanju neki su od najvažnijih elemenata u vrhunskom fudbalu, pa ih zato treba usavršavati i tokom rada na poboljšanju fizičkih sposobnosti, čak i u mlađim uzrasnim kategorijama.
- Kontrola i cirkulacija lopte pri brzom kretanju je od velikom značaja za uspešnost u fudbalu.
- Selekcija talenata mora u obzir razmatrati i pojedine fizičke kapacitete, posebno talenat na polju izdržljivosti.
- Potencirati dobre strane i osobine igrača, ne ispravljati samo one loše.
- Faktori van trenažnog procesa, razvoj timskog duha, samoostvarenje i zadovoljstvo učešćem u treningu i takmičenju, takođe su važni u dugoročnom procesu stvaranja dobrog takmičara
- itd...

TC: Na kraju, još jednom Vam se zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i iscrpnim odgovorima koji će, sasvim sigurno, koristiti našim saradnicima i pratiocima.

Svi oni koji budu zainteresovani za novu knjigu iz oblasti fizičke pripreme “Kondiciona prioprema u fudbalu”, vise informacija mogu dobiti kontaktom na mejl adresu: djordje.racic@gmail.com

Talent Centar - TC