Uloga trenera i očekivanja koja se pred njega postavljaju kao i velika odgovornost pred njim predstavljaju veliki pritisak na njegovu ličnost. Donošenje važnih odluka, u odlučujućim momentima, uz uvek prisutan rizik iziskuje njegovu psihološku stabilnost. Očekuje se da trener uvek poseduje pravi recept za uspeh, posedovanje i odabir pravih metoda trenažnog opterećenja, da u svakom momentu zna trenutno stanje sportiste, kako po pitanju sportske forme, psihičkog, zdravstvenog stanja i sl. Dolazi do nastajanja velikih teškoća u poboljšanju nivoa sportskih rezultata iz razloga što je potrebno težinu problema sportskog treninga pomeriti sa procesa treninga na samu pripremu treninga, koja je daleko složenija. Uloga trenera u ovom procesu se menja. Smanjuje se uticaj ''fizičkog rada'' trenera nauštrb povećanja umnog rada.

Odnos javnosti prema treneru je često veoma surov. Neuspeh sportiste ili ekipe koju vodi mu se ne prašta. Sa druge strane, za uspeh, ukoliko se desi, zaslužan je sportista ili ekipa. U svemu tome trener je pomalo u drugom planu, bez obzira koliko znanja, kvaliteta i umešnosti posedovao. Kako bilo, istina je jedna. Niti sportista niti trener bez obzira na kvalitet, nemaju kontrolu nad uspehom. To znači da ne bi trebali vršiti selekciju na osnovu broja pobeda. Suština je u određivanju realnih ciljeva, jer uspeh ne bi trebali meriti brojem pobeda, već npr poboljšanjem kvaliteta igre. Odabrati pravu strategiju je ključ uspeha. Loša strategija će doneti neuspeh bez obzira na kvalitet informacija koji poseduje sportista i trener.

Sažmu li se sva ova raznovrsna očekivanja od trenera i celokupnosti njegove uloge dobijaju se najmanje šest segmenata, pri čemu se polazi od toga da se treneri individulalno razlikuju po tome sa kojim segmentima se manje ili više identifikuju i sa kojom fleksibilnošću se kreće unutar ovih segmenata. Redosled očekivanja od uloge trenera orijentiše se pre svega na vremenski rok treninga i takmičenja.

Trener kao stručnjak mora posedovati tzv., akademske sposobnosti što se odnosi na sposobnosti za naučna istraživanja i uopštavanja vlastitog iskustva. Trener u svoju delatnost mora ugrađivati naučno istraživačke metode rada i najsavremenija dostignuća naučnih istraživanja. Znajući da se sportu prilazi kao multidisciplinarnoj oblasti koja povezuje više nauka (fiziologiju, anatomiju, psihologiju, sportsku medicinu, biomehaniku i dr), u tom smislu trener mora, takođe, stalno da se usavršava u svim područjima delovanja u cilju obezbeđivanja široke baze podataka koja predstavlja temelj kvalitetnom upravljanju sportistom kao vođenim delom sistema (kojim se može spolja upravljati i koji može samim sobom upravljati). Nasuprot tome, trener mora biti dovoljno fleksibilan u saradnji sa ekspertima iz drugih oblasti i ostaviti svoju sujetu po strani primajući sugestije od kompetentnih stručnjaka iz različitih specijalnosti.        

Trener kao pedagog sa svojim komunikativnim sposobnostima uspostavlja najpovoljnije uzajamne odnose sa sportistom. Komunikacija je dakako odlučujući element. Međutim, ona se pored govorenja sastoji i iz slušanja koje može biti itekako delotvorno u kreiranju zajedničkih rezultata. Trener je pedagog i vaspitač sportista, naročito mlađih. On je primer mladima, njihov uzor. ''on poseduje sposobnost pedagoške improvizacije što podrazumeva da ocenjuje situacije, postupke sportista, sopstvenu delatnost, nalazi rešenja na osnovu prethodnog iskustva, pedagoških i specijalnih znanja, intuicije''        

Ključno pitanje predstavlja interakcija između trenera i sportiste, koja, da bi bio ostvaren željeni cilj, mora biti dvosmerna. Trener je najvažniji posredni partner sportiste. Pritisak uspeha i sama orijentacija na uspeh iziskuje od trenera da se slaže sa sportistom tokom dužeg vremenskog perioda. Za prvoklasne nastupe takmičara je potreban period od 6- 8 godina razvoja i zajedničkog rada, a shodno tome, trener mora svo to vreme raditi i sarađivati sa sportistom. U duhu toga javlja se i starateljska uloga trenera prema sportisti.

Trener često preuzima i roditeljsku ulogu prema sportisti, imajući u vidu odliku sporta (naročito vrhunskog) na česta odsustva zbog putovanja, turneja, takmičenja, gde trener često provodi više vremena sa sportistom od roditelja i ima samim tim veoma veliki uticaj na formiranje ličnosti sportiste.

Kada je reč o ljudskom odnosu, između trenera i igrača mora vladati bezgranično poverenje. Trener može svojim delovanjem uticati na formiranje ispravnog stava o korišćenju npr. doping sredstava. Zbog toga veoma je važan stav trenera po pitanju usmeravanja na korišćenje sopstvenih resursa u ostvarenju vrhunskih rezultata.

Podstičući motivaciju trener razvija sportisti samopouzdanje. Ponekad nije dovoljno uložiti maksimum truda i angažovanja da bi se došlo do pobede, jer je nekada jednostavno protivnik kvalitetniji, i ekipa ili pojedinac doživi poraz. Međutim, ne pokušavati pobediti znači biti nepošen takmičar. Motivacija obuhvata sledeće:

-Jasnoću u filozofiji treninga
-Ispravnu komunikaciju
-Rast samopouzdanja
-Koncentraciju na ličnoj igri
-Zadovoljstvo

Menadžerska uloga trenera podrazumeva organizacione sposobnosti trenera. Profesionalni sportista, a uz njega i njegov trener u savremenom sportu trpe veliki pritisak usled izostanka rezultata. Uspešan trener mora posedovati sposobnost ostvarivanja kontaka unutar grupe, postavljanju i očuvanju zdrave klime u grupi, formiranju dobrih odnosa između trenera i ekipe, trenera i uprave, dobro izgrađene kontakte i suvereno ophođenje sa predstavnicima medija, imajući u vidu trenutno stanje forme (kod individualnih sportova), da bi svaki njihov nastup bio na najvišem nivou, jer se to direktno odražava i na materijalnu dobit od postignutih rezultata. Pomažući sportisti, trener pomaže i samom sebi, jer od učinka sportiste zavisi i status trenera i njegova pozicija. U pogledu rastuće profesionalizacije vrhunski rangiranih sportista, ekonomske prilike za uspešnu karijeru sa jedne strane, i negativne posledice neuspeha u karijeri sa druge strane, su enormno porasle.

Sasvim je sigurno da u budućnosti treneri u sferi obrazovanja treba da očekuju: 

-Lociranje specifičnih sadržaja o edukaciji sportskih trenera na internetu 
-Dopunjavanje multimedijalnih aspekata sa novim informacijama 
-Specifična područja kao što su razni uslovi, metode trenera, oblikovanje stila života, itd biće predstavljeni na posebnom web site-u 
-Proizvodnju softverskih paketa sa integrisanim instrukcijama o tome kako efikasno primeniti tehnički sadržaj, napredak praćenja itd.
- Formiranje globalne biblioteke podataka o trenažnoj tehnologiji

Izvor: www.grsnovisad.org.rs



Talent Centar - TC