Najkraća i najjednostavnija definicija sportske medicine je da je to multidisciplinarna grana medicine čiji je cilj očuvanje zdravlja učesnika u sportu i fizičkim aktivnostima  prvenstveno  kroz  prevenciju,  a  zatim  i kroz terapiju i rehabilitaciju povreda kao i unapređenje psihofizičkih sposobnosti neophodnih za ostvarenje dobrih  takmičarskih rezultata. Sem medicinskog to je bitno i u socio-ekonomskom pogledu jer sportske povrede učestvuju u ukupnom broju povređivanja sa 10 - 15%, a najzastupljenije su i najteže u dobu pune takmičarske zrelosti, a to je između 20. i 30. godine života te u više od polovine slučajeva povlače za sobom i privremenu radnu nesposobnost a retko i trajnu.
Periodični sistematski pregledi su najmoćnije oružje u prevenciji i ranoj detekciji povreda i oboljenja izazvanih sportskom aktivnošću. Razvojem i omasovljavanjem sporta učestalost i ozbiljnost zdravstvenih problema u znatnom je porastu. Zato vodeće stručne asocijacije medicine sporta nastoje da osmisle što racionalnije modele pregleda koji bi bili efikasni u proceni zdravlja, a istovremeno ekonomični po pitanju materijalnih troškova i utroška vremena.

Metodologiju sportskomedicinskog pregleda su donele i usvojile vodeće relevantne međunarodne asocijacije iz ove oblasti. Ona obuhvata: anamnezu, fizikalni pregle, antropometriju, laboratorijske analize, fizikalni pregled i zaključak sa procenom sposobnosti.

Anamneza je jedan od najznačajnijih delova pregleda. Ona sadrži podatke o identitetu sportiste, vrsti i disciplini sporta kojom se bavi, dinamici i vrsti treninga kao i podatke o ranijim oboljenjima i povredama. Dobro uzeta anamneza otkriva 60-75% mogućih problema kod sportiste. Ona uz ostale komponente pregleda može otkriti različite faktore koji utiču na radnu sposobnost kao i faktore rizika za nastajanje potencijalnih poremećaja zdravlja kao posledica bavljenja određenom fizičkom aktivnošću.

Fizikalni pregled prikuplja niz podataka o trenutnom stanju i funkciji organa i sistema. Na ovaj način se detektuju znaci oboljenja i deformiteta. Da bi se dobio celokupan uvid radi se po sistemima i obuhvata pregled glave i vrata, pregled grudnog koša i pluća, pregled srca i krvnih sudova (EKG u miru, pri opterećenju i posle opterećenja), pregled abdomena, pregled urogenitalnog sistema, pregled mišićno-skeletnog sistema, pregled kože, neurološki i psihijatrijski pregled. U slučaju potrebe, radi procene trenutnog stanja, traži se konsultacija ostalih specijalističkih grana (npr. ORL pregled kod ronioca, očni pregled kod strelaca...)

Antropometrija je grana medicine koja se bavi merenjem morfoloških i funkcionalnih parametara. Mnoga epidemiološka istraživanja ukazuju na povezanost određenih antropometrijskih karakteristika sa rizikom nastanka i razvoja nekih kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja. U okviru antropometrije radi se merenje visine i telesne  mase,  određivanje  visinsko-težinskog  odnosa  (BMI  –  body  mass  index), procena uhranjenosti i idealne telesne težine, određivanje sastava tela sa  distribucijom telesne masti, procena predviđenog rasta... Sve mere i izvedene vrednosti se upoređuju sa već utvrđenim, opšte prihvaćenim, standardima razvrstanim po starosnoj  dobi, polu, vrsti sporta i disciplini.  Odskakanje  od standarda iziskuje  niz predloga i preporuka u smislu poboljšanja zdravstvenog statusa takmičara kao i poboljšanja takmičarskih rezultata.

Funkcionalna testiranja imaju za cilj procenu trenutne funkcionalne, tj. radne sposobnosti. Od izuzetnog su značaja u proceni sposobnosti za bavljenje određenim  sportom, u proceni nakom dužeg perioda mirovanja nakon povreda kao i u proceni fizičkih sposobnosti u toku samog trenažnog odnosno takmičarskog ciklusa. Treningom se rezultati dobijeni funkcionalnim testiranjem mogu poboljšati. Od testova se rade osnovni motorički  testovi  (dinamometrija  i  merenje  fleksibilnosti trupa),  funkcionalna  ispitivanja respiratornog sistema (spirometrija kroz čitav niz dobijenih i izvedenih vrednosti plućnih volumena) kao i procena anaerobnog praga (merenje nivoa laktata u krvi) i aerobne sposobnosti (direktnim ili indirektnim merenjem maksimalne potrošnje kiseonika Astrandoviim testom opterećenja na bicikl er- gometru ili pokretnoj traci, Balke VO2max Test, Conconi test, VO2 max Step Test, Wingate test, Cooper test...).

Laboratorijske analize  mogu ukazati na zdravstveno stanje i na procenu funkcionalne  sposobnosti. Kroz proveru laboratorijskih vrednosti možemo dobiti uvid u funkcionalnu adaptaciju na vežbe odnosno trening. To ukazuje da, pored primarnog zdravstvenog aspekta, laboratorijska merenja treba da pomognu i u planiranju treninga u svrhu uspostavljanja optimalne sportske forme. Minimum analiza koje treba uraditi za svaki pregled je krvna slika (sa osvrtom na status gvožđa), sedimentacija, nivo glukoze u krvi i pregled urina, a opciono lipidni status (trigliceridi, ukupan holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol), bilirubin (ukupan, direktni, indirektni), urea, kreatinin, transaminaze, enzimi, elektroliti  i čitav niz ostalih analiza koje mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje i na stanje funkcionalnih sposobnosti.

Zaključak i procena sposobnosti se izvode na osnovu svih ranije navedenih komponenti sistematskog pregleda te odražavaju trenutno zdravstveno stanje i stanje funkcionalnih sposobnosti ispitanika. Ljudski organizam je mašina kod koje jedan kvar vodi u drugi. Svrha pregleda je u proceni radne sposobnosti sa kvarom ili dok se kvar ne popravi što nameće zaključak da zadatak sportske

U medicinskoj terminologiji se ne pominju pojmovi kao što su „uvek“, „nikad“ i „sto posto“ što će reći da nema pregleda koji garantuje apsolutnu sigurnost sportisti pogotovo danas kada su zahtevi savremenog sporta svakim danom sve veći i veći. Svedoci smo „evolutivnih” pomaka ljudske vrste što se vidi i u pomeranju rezultata u takmičarskom sportu. Seniorske svetske rekorde od pre trideset godina sada obaraju juniori i to na treninzima. Sport je postao biznis, a biznis ne trpi greške. Profesionalizacijom se u sport ulažu velike količine novca, pa se očekuju i veliki rezultati što iziskuje angažovanje maksimalnih psihofizičkih sposobnosti sportiste. Više nije važno samo učestvovati, već je važno i pobediti. U celu priču se uključuje i priča o dopingu što dodatno otežava zadatak očuvanja zdravlja. Zbog svega toga, dobro obavljen sistematski pregled pre samog početka bavljenja određenim sportom kao i periodični sistematski pregledi tokom celog trenažnog veka sportiste, obavljeni po tačno utvrđenoj metodologiji i rukovođeni doktrinarnim stavovima u sportskoj medicini, mogu u mnogome pomoći građenju dobrih sportskih rezultata uz smanjenje mogućnosti zdravstvenih akcidenata na sportskim borilištima.

Priprema: TC-EDU tim