Uloga roditelja

Odnos roditelja prema deci i zadovoljavanje dečijih potreba (potreba za kompetentnošću, za autonomnošću, za povezanošću i za svrsishodnoću) su ključni faktor za razvijanje pozitivnog odnosa ka postignuću u životu uopšte, u bilo kojoj oblasti i bilo kojoj aktivnosti kojom se dete bavi.

Roditelji na razvijanje pozitivnog odnosa prema postignuću kod dece utiču svojim ponašanjem, stvaranjem osećaja afetktivne povezanosti i bliskosti između roditelja i dece i percepcijom dečijih sposobnosti i očekivanjima od deteta. Osećaj afektivne vezanosti deteta i roditelja formira se na najranijem uzrastu i predstavlja osnov za detetov pristup postignuću. Deca sa sigurnom afektivnom vezanošću [Roditelji su dosledno responzivni za signale deteta, dostupni i osetljivi na detetove potrebe] razvijaju pozitivnu unutrašnju reprezentaciju sebe i drugih što im omogućava da samopouzdano i slobodno istražuju okolinu, pokazuju više radoznalosti, entuzijazma i istrajnosti u rešavanju zadataka u odnosu na decu sa nesigurnom afektivnom vezanošću. Deca školskog uzrasta sa sigurnom afektivnom vezanošću su više orijentisana na usavršavanje veština, poseduju bolje kognitivne sposobnosti, više se uključuju u diskusije i imaju bolje ocene u odnosu na decu sa nesigurnim stilom afektivne vezanosti. Kako deca odrastaju osećaj afektivne vezanosti se menja u osećanja bliskosti i povezanosti sa roditeljima. Adolescenti koji osećaju bliskost sa svojim roditeljima u školi postižu bolje rezultate, imaju osećaj kontrole nad procesom i ishodom učenja i sposobni su da se uspešno samomotivišu.

Takođe, na razvijanje pozitivnog odnosa prema postignuću utiču i mišljenje roditelja o kompetentnosti deteta i njihova očekivanja od deteta. Pozitivna percepcija dečije kompetentnosti i jasno iskazivanje vere u detetove sposobnosti pozitivno utiču na razvijanje motiva postignuća i zadovoljava dečiju potrebu za kompetentnošću. Nasuprot ovome, deca čije majke neuspeh pripisuju nesposobnosti nisu u stanju da se konstruktivno suoče sa neuspehom. Međutim, važno je i da roditelji objektivno percipiraju sposobnosti dece. Što je procena roditelja o sposobnostima tačnija, utoliko su roditelji spremniji da pomognu i podrže decu u onim aktivnostima u kojima im je pomoć zaista potrebna i time im olakšaju zadovoljavanje potrebe za kompetentnošću. Roditelji na usvajanje pozitivnog odnosa prema postignuću utiču i svojim ponašanjem prema deci. Veoma je važno da roditelji budu uključeni u aktivnosti deteta, da razvijaju autonomiju deteta i podrže razvoj kompetentnosti kod dece pružajući im pomoć na način koji olakšava usvajanje veština.

Uključenost roditelja u dečije aktivnosti je u stvari pružanje opšte, finansijske i emocionalne podrške. To u stvari znači da je vaša uloga da detetu obezbedite osnovne uslove za život i treniranje (mesto za stanovanje, hrana, odeća i obuća, prevoz do dvorane i sl.); finansijsku potporu za život i treniranje (npr. plaćanje članarine) i pokažete interesovanje za detetove aktivnosti i podržite ga u njegovim nastojanjima. Uključenost roditelja u detetove aktivnosti pozitivno utiče na usmerenost ka postignuću jer time praktično pokazujete detetu da ste zainteresovani za aktivnosti kojima se dete bavi i da detetovu aktivnost smatrate vrednom. Na taj način formira se osećaj zajedništva i povezanosti između deteta i roditelja, a dete stiče osećaj da su njegove aktivnosti svrsishodne.

Postoje tri grupe roditelja dece sportista – nedovoljno uključeni, optimalno uključeni i preterano uključeni roditelji.

Optimalno uključeni roditelji su oni koji zadovoljavaju navedene potrebe deteta. U grupu nedovoljno uključenih spadaju nezainteresovani i neinformisani roditelji.

Nezainteresovani roditelji, uglavnom, dovedu dete na trening i potom brigu o detetu prepuste treneru, ne dolaze na roditeljske sastanke i ne raspituju se o detetovom napretku.

Neiformisani roditelji žele da pruže podršku detetu ali ne razumeju svoju ulogu u detetovim sportskim aktivnostima. Kod ove vrste roditelja postoji strah da će preteranim očekivanjima „uvući“ dete u zonu pritiska i stresa i time umanjiti detetovo uživanje u sportskim aktivnostima pa odlučuju da je za njihovo dete bolje da se povuku i brigu o sportskim aktivnostima svog deteta prepuste treneru.

Preterano uključeni roditelji su oni kod kojih postoji emocionalna idetifikacija sa sportskim aktivnostima njihovog deteta. To su oni razdražljivi i fanatični roditelji, treneri kraj aut linije. Za decu čiji roditelji pripadaju grupi nedovoljno uključenih i preterano uljučenih postoji opasnost da njihova iskustva u sportu budu neprijatna i stresna, a dobrobiti svedene na minimu.

Za decu je veoma važno da roditelji formiraju dobro strukturisano okruženje. U kontekstu učenja i motiva postignuća to znači da roditelji detetu treba da pruže potrebne informacije, postave specifična očekivanja i daju povratnu reakciju.

Roditeljska uloga je u tome da pruže potporu detetu, da pridržavaju konstrukciju, na takav način koji će detetu olakšati usvajanje veština. To znači da će roditelji decu staviti pred optimalne izazove i da će asistirati (pružiti dodatne informacije, ukazati na moguća rešenja i sl.) samo u situacijama u kojima procene da je detetu pomoć zaista neophodna. Na ovaj način zadovoljavaju se dečije potrebe za kompetentnošću, autonomijom i povezanošću.

Kako hvaliti decu?

Učite decu da je mozak mišić koji vežbanjem postaje snažniji, učite decu da talenat nije dat rođenjem nego da se razvija napornim radom a gubi ukoliko se ne ulaže trud, ne etiketirajte svoju decu ni pozitivno ni negativno, učite decu da je teško zabavno, učite decu da su greške sastavni deo učenja i verujte u njih!

Evo i nekoliko povratnih reakcija koje će vam pomoći da negujete „rastući“ mentalni sklop kod dece:

1. Ovo je odlično! Pokaži mi kako si to uspeo.
2. Čini mi se da si se baš potrudio.
3. Da vidimo šta si uradio. Kako se osećaš zbog toga?
4. Na koliko različitih načina si pokušao ovo da rešiš pre nego što je ispalo    kako si ti želeo?
5. Da li zadovoljan kako si to uradio?
6. Kako si došao do ovog rešenja?
7. Šta sledeće planiraš  da radiš?
8. Šta ti je bilo najzabavnije?

Izvor: sportpsihologija.blogspot.rs

Priprema: TC-EDU tim