Vesti
Dečiji i omladinski fudbal na jednom mestu - pratite najvažnije informacije i aktuelnosti.

08.11.2020

TC: Sudije - najomraženiji likovi na dečijim fudbalskim utakmicama. Priča iz njihovog ugla

Sample image

Zbog preterane i nepotrebne važnosti rezultata na dečijim fudbalskim utakmicama, bilo da se radi o dečijim turnirima, ligama ili prijateljskim utakmicama, svedoci smo različitih vrsta negativnih kritika kojima je izložen čovek koji prati i kontroliše ispunjenje pravila fudbalske igre, fudbalski sudija.

Gotovo da ne postojii odigran meč u kome neko od prisutnih ne prigovori “deliocu fudbalske pravde”, pa makar to bila i deca od sedam, osam ili devet godina. To je čovek koji trpi kritike svih, od trenera do prisutnih roditelja a što je još poraznije, vrlo često i od same dece. Malih fudbalera, koji verovatno ne znaju ni 20% svih pravila fudbalske igre.

Kritike se kreću od tihih komentara do glasnih uzvika, vređanja pa i psovki. Da li taj čovek zaslužuje sve to?

Sigurni smo da mnogi od njih greše u proceni ili odlukama. Najčešće zbog nedovoljnog poznavanja materije, neiskustva, pada koncentracije itd…. Greše isto kao što greše deca u igri, treneri u svojim odlukama ili roditelji u vaspitanju svoje dece. Prosto je neverovatno da neki sudija ima neujednačen kriterijum iz želje da pomogne nekoj ekipi dece da pobede drugu decu, njihove vršnjake, i da pravi namerne greške kako bi jednoj grupi pomogao na štetu druge. Ako ipak takvih ima, ne samo da to nije sudija nego nije ni moralno odgovorna osoba.

Srpski ili hrvatski fudbal - KO JE BOLJI ?

Ko je kriv za sve ovo? Deca sigurni nisu. Treneri, roditelji, krovne organizacije ili možda same fudbalske sudije koje ne rade ništa kako bi se nešto promenilo u njihovu korist.

U želji da čujemo priču iz drugog ugla od nekoga ko je direktno vezan za temu, razgovarali smo sa Miroslavom Matićem, fudbalskim sudijom Prve lige Srbije, sudije iz reda najtalentovanjih mladih sudija na našim prostorima i čoveka koji ima veliko iskustvo učešća u organizaciji i sudjenju dečijih fudbalskih utakmica svih rangova, od menjunarodnih do regionalnih i lokalnih.

Njegovo mišljenje je da problem  sudjenja utakmica tih kategorija leži u činjenici da takve utakmice najčešće sude mlade fudbalske sudije koje na tim turnirima uče prve korake suđenja i pravila suđenja i da ih treba posmatrati kao i tu decu koja igraju utakmicu. Te mlade sudije nemaju dovoljno iskustva i da je prirodno da nemaju osećaj ali da javnost nije svesna te činjenice. On smatra da tim sudijama treba dati podršku i ohrabrenje, da bi takve utakmice iskoristili za svoj napredak i iskustvo. Takvim sudijama je potreban i mentor, isko kao što je i deci potreban trener da bi učili i napredovali.

On smatra da je uloga sudije veoma bitna i da odnos treba da se bazira na osvnovnom poštovanju i da deca moraju da nauče da imaju određeni respekt prema našim kolegama.  Treneri najviše greše zbog imperativa pobede i osvajanja trofeja pa se pravi konstantan pritisak na sudije a mlade sudije nemaju autoritet i dovoljno izgrađenu ličnost da se nose sa tim. Sa roditeljima je situacija još složenija. Zbog nepoznavanja nekih bitnih stvari , svedoci smo glasnih komentara, psovki, vređenja… Koliko god da to nije dobro za mladog sudiju, još je negativnije za dete tog roditelja koje ima pomešan osećaj straha i stida.

Miroslav, takođe, daje svoje predloge kako bi takve situacije mogle da se prevaziđu u budućnosti ili bar smanje na podnošljivu granicu a kultura ponašanja svih aktera na dečijim fudbalskim utakmicama bila u na potrebnom nivou.

Njegovo mišljenje je da treneri koji rade sa decom, igraju ključnu ulogu. Oni bi trebalo da više razgovaraju sa decom i govore im i o tim temama. Predlaže i to da škole fudbala u bliskoj budućnosti treba da organizuju druženje dece sa fudbalskim sudijama. Dobre bi bile i trenerske prezentacije na tu temu u svakoj školi fudbala jer bi verovatno mogle da utiču na to da deca shvate da im sudije nisu neprijatelji već obavezni učesnici bez kojih fudbalska utakmica nebi imala smisla. Roditelji su poseban problem, često najveći, i obaveza škola fudbala i pojedinačnih trenera je da utiču na roditelje iz svoje škole kako se neke nemile scene nebi dešavale.

Da li je dobro jesti pre treninga - saznajte !

Na kraju razgovora, Miroslav nam je predložio da i Talent Centar kao neko ko radi na popularizaciji, modernizaciji i razvoju dečijeg fudbala treba da promoviše odnose poštovanja prema fudbalskim sudijama. U projekat koji bi radio na tome treba da budu podjednako uključeni deca, treneri i roditelji.

Dugoročni efekti bi bili takvi da bi svi imali veći prostor za napredak. I deca i mlade sudije.

U ime TC-TIMa, zahvaljujemo se Miroslavu na razgovoru i konkretnim predlozima za rešavanje problema vezanih za ovu temu.

 

TC- Tim

 

Nazad